Preduzetništvo i preduzetnici za sad imaju isti sudbinu kao liderstvo i lider. Često se koriste, svi govorimo o njihovom značaju, ali kad dođe do definicije istog tu već imamo problem. Preduzetništvo se uglavnom vezuje za mala i srednja preduzeća, liderstvo za velike firme i kompanije. Forma i okruženje je različita, ali suština ista. Preduzetništvo, kao i liderstvo, je način života: naš stav kako pristupamo poslu i koliko smo proaktivni i inovativni u tome što radimo.
Ukoliko se prošetamo kroz istoriju, saznaćemo da reč preduzetnik potiče od francuske reči „entrepredre“ i znači preuzeti. Koristila se u 16. veku za one Francuze koji su organizovali i vodili vojničke misije. U 18. veku, francuski ekonomista Ričard Kantilo ju je prvi put iskoristio za biznis terminologiju, i od tad preduzetnik se koristi da opiše nekoga ko preuzima rizik da osnuje novu organizaciju ili lansira novu ideju, proizvod ili uslugu na tržištu.
Koja je uloga edukacije u razvoju preduzetništva? Sve zavisi kakav ćete odgovor dati na pitanje: „Da li se neko rađa kao preduzetnik ili se to ipak može naučiti?“ Pitanje zvuči poznato, zar ne? Ukoliko verujete da se preduzetnici, kao i lideri rađaju, onda zaboravite na edukaciju. Ali ako verujete u suprotno, onda edukacija i sadržaj te edukacije imaju ključnu ulogu u razvoju preduzetništva.
Uspešni preduzetnički duh se sastoji od kombinacije određenih stavova, ponašanja, znanja i veština (orijentisanost na postignuća, entuzijazam, energičnost, odgovornost, kreativnost, visok nivo samopouzdanja, stručnost, inovativnost itd). Što bolje definišemo koje stavove, ponašanja, znanja i veštine želimo da razvijamo kod preduzetnika, edukacija kako formalna tako i neformalna će imati lakši i uspešniji zadatak.
Sa pojednostavljenim preduzetničkim modelom doživotnog učenja, lakše ćemo shvatiti povezanost između edukacije i preduzetništva (ovaj model razvijen je od strane autora teksta, za potrebe izrade magistarske teze):
Model pokazuje da preduzetnička edukacija počinje od osnovne škole i da se nastavlja i posle završetka fakulteta. Razvoj preduzetništva nije bazirano samo na formalnoj edukaciji, nego uključuje i neformalnu koja se dešava van formalnog sistema. Spiralni put edukacije ukazuje ne samo na to da proces učenja nije linearan, nego i da u ranijim godinama deca brže i lakše prihvataju nova znanja, veštine, ponašanja i stavove. Posledica ovog je da je spirala gušća na početku naše edukacije, nego kasnije kad smo npr. studenti.
Prolazeći kroz svaku fazu edukacije (osnovna, srednja, fakultet, itd), presek (scope) preduzetničkog duha raste kao posledica akumuliranih edukativnih aktivnosti i poveća kapacitet učenika da prihvate nova znanja i veštine kroz vreme. Šta više, u zavisnosti od doba, učenici su različito otvoreni za prihvatanja i razvoj različitih komponenti preduzetničkog duha. Npr: u osnovnoj školi najlakše je i ujedno najznačajnije uticati na razvoj stavova, dok preduzetničko znanje i veštine u ovom dobu nisu toliko značajne i bitne da se razvijaju. Isto ovo važi ali obrnuto kad je fakultet u pitanju: ključna oblast razvoja su znanja i veštine, a ne stavovi i ponašanja. Složićete se da kad imate čoveka od dvadeset i nešto godina, nije baš lako ga učiti lepom ponašanju i osnovnim vrednostima! Sve ima svoje vreme i mesto.
Šta se dešava u praksi? Ono što je najčešće slučaj da neku vrstu preduzetničke edukacije deca dobijaju tek sa srednjom školom i to na žalost uglavnom u stručnim školama kao što je npr. ekonomska, i da se ona nastavlja kroz fakultetskog obrazovanje. Nedostatak ove edukacije u osnovnim školama, tj. periodu u kome možemo najviše doprineti u razvoju preduzetničkih stavova i ponašanja, smanjujemo realnu šansu da dugoročno gledamo imamo ekonomiju preduzetništva. S druge strane, mnogi će reći da naše tržište još uvek nije toliko razvijeno za kvalitetnu i različitu edukaciju van formalnog okruženja. Uglavnom postoje standardni poslovni treninzi i seminari fokusirane na „atraktivne“ teme: biznis planovi, razvoj biznisa, marketinški nastup, veštine komunikacije, pregovaranja, timskog rada itd.
Šta nam se dešava u praksi najbolje pokazuje slika iznad. Dešava nam se najveći paradoks današnje preduzetničke edukacije! Da se najveći broj preduzetničkih edukativnih programa dešava na fakultetu ili kroz neformalnu edukaciju, dok najveći broj preduzetnika su ljudi za završenom osnovnom i srednjom školom. Preduzetnici zbog svog duha i proaktivnog stava počinju jako rano u svom životnom dobu da eksperimentišu i lansiraju različite ideje i biznise. Svaki biznis zahteva vreme i angažovanje, što najčešće dovodi da mnogi od njih nemaju vremena za fakultetsko obrazovanje i da posećuju razne kurseve i seminare. S druge strane na fakultetu ćete naći najviše predmeta i programa koji imaju za cilj razvijanje preduzetništva. Zaključak? Najveći broj učenika koji slušaju o preduzetništvu nisu i sami preduzetnici koji su ti programi namenjeni!
Naši preduzetnici uglavnom nemaju priliku da kako kroz formalnu tako i neformalnu edukaciju razviju sebe. Lični i profesionalni razvoj je ključ razvoja svake ekonomije. To je odgovornost svake osobe. Preduzetnici ne trebaju, ali i ne smeju biti i ostati pasivni u svom razvoju. Oni moraju da imaju aktivnu ulogu kako u zahtevanju kvalitetne obuke tako i u uticaju na okruženje da ono bude što povoljnije za njihov biznis. Ako se u proseku svake godine otvori oko 40.000 malih i srednjih preduzeća, a da drugu godinu poslovanja preživi svako 5 preduzeća, postavlja se pitanje zašto je to tako? Prežive oni koji imaju dobru ideju, pronašli su dobru nišu i najteža kategorija oni koji rade, rade i rade kako bi obezbedili da njihov biznis preživi. Ovaj podatak takođe govori da i kvalitet i inovativnost u idejama nije toliko zastupljenja, kao i da preduzetnicima najčešće manjka znanja iz upravljanja i vođenja svog sopstvenog biznisa. Ukoliko želimo da stvarno razvijamo i negujemo preduzetničku kulturu, onda moramo popuniti i ove praznine, a sve u cilju pomoći našim preduzetnicima da lakše i lepše obavljaju njihov svakodnevni posao. Naravno ako i oni shvate da imaju i te kako značajnu i aktivnu ulogu u svom razvoju.
Autor teksta
Dragana Tomić
Да, вероватно тако да је
Na žalost, ne samo obrazovnim sistemom, nego i u porodicama, propuštamo šansu da stvaramo proaktivne, kritične, samostalne i odgovorne pojedince koji znaju kako da žive i budu konstruktivni deo zajednice. Ne kažem da nema takvih pojedinaca i od njih možemo dosta toga naučiti….no, vrednosti koje nosimo i gajimo u sebi, ne predstavljaju samo osnov ličnog karaktera, nego i potencijal budućnosti koju stvaramo. Potrebno nam je buđenje na svim nivoima.
Cool website ! Thank you for creating it. Keep working that way.
Thanks!