Paradoks koji leži u srcu profesionalnog vođstva je da vođa mora dodati vrednost organizaciji ali je ne sme poneti sa sobom kada ode.  Najznačajniji posao vođe je da stvara kulturu vođstva koja prožima celokupnu organizaciju.

Uspešno liderstvo, ili vođstvo, predstavlja pravi izazov današnjeg poslovanja. Biti uspešan lider, tj. vođa nije pitanje samo dobrog poslovanja i dobrih rezultata. Vođstvo je odskočna daska za izvanredne rezultate – jedinstveni pečat originalnosti i dugoročne uspešnosti u poslovnom okruženju.

Vođenje

Izgleda da vlada velika zbrka u razlikovanju pojmova „vođenje“ i „upravljanje“, odnosno „menadžment“. Prema Džonu V Gardneru, postoje pet osobina pomoću kojih možemo da razlikujemo „menadžer-vođe“ od „prosečnih menadžera“:

1. Menadžeri-vođe razmišljaju dugoročno i vide dalje od dnevnih problema i tromesečnog izveštaja.
2. Interesi menadžera-vođa ne zaustavljaju se na organizacionim jedinicama kojima rukovode. Oni žele da znaju kakav je međusoban uticaj svih službi u okviru preduzeća i stalno deluju izvan svojih specifičnih područja interesa.
3. Menadžeri-vođe stavljaju veliki naglasak na viziju, vrednosti i motivaciju.
4. Menadžeri-vođe imaju velike političke sposobnosti za savladavanje protivrečnih zahteva različitih strana.
5. Menadžeri-vođe ne prihvataju status quo.

Menadžment je proces kojim se obezbeđuje sprovođenje strategije i ciljeva organizacije. S druge strane, vođenje se bavi stvaranjem i motivisanjem ljudi da se strategija i ciljevi ispune.

Vođa

Sve uspeva i propada zavisno od vođenja. Sposobnost vođenja nije ekskluzivno pravo onih koji su s njom „rođeni“. Osobine koje predstavljaju osnovu za vođenje ljudi mogu da se nauče. Ako ih spojite sa željom, ništa ne može da vas spreči da postanete vođa.

 Osobine vođe su:

1. Energija – želja za dokazivanjem, ambicioznost, velika energija, izdržljivost, inicijativa
2. Poštenje i integritet – pouzdanost, poverenje, otvorenost
3. Motivisanost – želja da se ostvare zajednički ciljevi
4. Samopouzdanje – poverenje u sopstvene sposobnosti
5. Sposobnost percepcije – inteligencija, sposobnost sažimanja i tumačenja velikog broja informacija
6. Poznavanje posla – poznavanje celokupne grane, odgovarajuća stručna i tehnička pitanja
7. Kreativnost – originalnost
8. Fleksibilnost – sposobnost prilagođavanja potrebama sledbenika i zahtevima situacije.

Sledbenici od svojih vođa očekuju pre svega: integritet, stručnost, viziju i inspiraciju. Emerson je rekao: „Svaka velika institucija je produžena senka nekog pojedinca. Njegov karakter određuje karakter organizacije.“

Prema jednom istraživanju koje je obuhvatilo hiljadu trista direktora, integritet je ona čovekova osobina koja je najvažnija za poslovni uspeh. Sedamdeset i jedan procenat ispitanika stavilo je integritet na vrh liste od šesnaest osobina od kojih zavisi povećanje uspešnosti direktora. U rečniku je reč „integritet“ definisana kao „stanje potpunosti, ujedinjenosti“. Kada imam integritet, onda moje reči odgovaraju mojim postupcima. Ja sam ono što jesam, bez obzira gde sam i s kim sam.

Kod integriteta se ne radi toliko o tome šta radimo, već o tome ko smo. I obratno, ko smo mi određuje ono što radimo. U našem životu on određuje prioritete i procenjuje šta ćemo prihvatiti, a šta odbiti.  Osoba s integritetom ne poznaje podeljenu odanost (dvoličnost), niti se pretvara (licemerje). Ljudi s integritetom nemaju šta da skrivaju i nemaju čega da se boje. Integritet ne dozvoljava našim ustima da izvrše nasilje nad našim srcem.

Mi često pokušavamo da motivišemo naše sledbenike pomoću trikova, a oni su površni i kratkotrajni. Ono što je ljudima potrebno nije moto koji će izgovarati, već uzor koji će slediti.  Devedeset i pet procenata onoga što ljudi nauče dolazi putem vizuelnog stimulansa. Dakle, logično je da će ljudi, ako vide i čuju da su dela njihovog vođe u skladu sa onim što on govori, i sami biti dosledniji i odaniji. Ljudi razumeju ono što čuju, ali veruju u ono što vide!

Definicija vođenja

Svi govore o vođenju, ali malo ko razume. Pitajte bilo koga da vam da definiciju vođenja i verovatno ćete dobiti sve različite odgovore. Šta je vođenje? Vođenje je uticaj – sposobnost zadobijanja sledbenika. Većina ljudi definiše vođenje kao sposobnost sticanja određenog položaja, a ne kao sposobnost sticanja sledbenika.

Prvu stvar koju vođa mora da ostvari nije da ima autoritet zbog prava i položaja, nego autoritet zbog odnosa. Ljudima nije važno koliko znaš sve dok ne saznaju koliko ti je stalo. Prvo morate da pokažete odanost podređenima, do biste je onda i sami zadobili. Ako ljudi ne veruju u svog vođu, svašta će ih sprečiti da ga slede. Ako veruju svom vođi, ništa ne može da ih zaustavi. Džon D. Rokfeler Mlađi rekao je: “Verujem da svako pravo obuhvata odgovornost; svaka prilika neku obavezu; i svako vlasništvo neku dužnost.“

Vođstvo – organizaciona kultura budućnosti

Vođstvo se uglavnom povezuju za pojedinca a ne za organizacionu kulturu. Svi znamo za Džona Kenedija, Gandija ili Tita, ali nam je teško navesti neku firmu koja je lider po svojoj organizacionoj kulturi i ponašanju. Paradoks koji leži u srcu profesionalnog vođstva je da vođa mora dodati vrednost organizaciji ali je ne sme poneti sa sobom kada ode. 

Najznačajniji posao vođe je da stvara kulturu vođstva koja prožima celokupnu organizaciju. Uspeh u budućnosti će biti zagarantovan onim firmama koje uspeju u formiranju i razvoju ovakve kulture – kulture gde se svaki zaposleni oseća kao vođa. Samo sa takvim pojedincima i takvom kulturom se može računati na opstanak i dugoročni uspeh.

Pozdrav,

Dragana Tomić Pilipović

Ovo i dalje ne objašnjava otkud trudnice u priči, zar ne? Pa… zbog GSPa, jasno! Pre dva meseca sam zbog svog blagoslovenog stanja počela da koristim javni prevoz. Verujem da ste i sami svedoci da u poslednje vreme uopšte nije lako voziti ulicama grada Beograda ni u prvom stanju, a kamoli u drugom!  Kako zbog mostova, kako zbog gužve, kako zbog nervoze, tako i zbog teško uhvatljivih parking mesta.  U takvim (ne)uslovima, a i zbog samih principa održivog razvoja, sasvim je logično da ako imate dobru konekciju krenete da koristite javni prevoz. No, ono što nikako ne očekujete je da shvatite da ste potpuno NEVIDLJIVI kao trudnica za putnike unutar prevoza!!! Mislim da bi mi čak i Supermen pozavideo na efikasnsoti moje novostečene super moći!

Trudnice, možete se slobodno šetati po javnom prevozu jer je mala verovatnoća da ćete biti primećeni i tretirani shodno stanju: s brigom i pažnjom. Naravno, čast izuzecima od kojih najviše cenim (a svima sam podjednako zahvalna kad se sete ) starije ljude koji uglavnom imaju preko 60 godina. Sad recite mi: Kako tim ljudima dozvoliti da vam ustanu, kad jedva stoje? Jednostavno mene je sramota da im dozvolim da ustanu. Tu su i starije gospođe, brižne u duši i tako umorne od svakodnevnog preživljavanja, ali u srcu još uvek jake. Ostali, u kome na žalost prednjači naša omladina, je toliko otvoreno nezainteresovana za vaše stanje da ne znam u koju kategoriju da to stavim. Naročito oni koji sede na mestima koja su upravo rezervisana za starije, trudnice i majke sa malom decom. Ako je za „utehu“ ovo nije pojava zastupljena samo kod nas. U poslednjih mesec dana putovala sam u Sarajevo, Skoplje i Firenzu.  Pretpostavljate… stanje isto, negde čak i gore! No, ipak…to nije opravdanje.

Odnos koji jedan narod ima prema trudnicama, meni je odnos koji on ima prema budućnosti, deci i resursima. Da li su mudri ili slepi u svojoj gordosti. Da li smo stvarno kao nacija postali bezobzirni i nezainteresovani za naše okruženje? Da li smo stvarno postali kratkovidi, gde tražimo jedino sad i odmah? Da li uopšte razmišljamo o budućnosti i na to kako mi utičemo na nju? Da li želimo nešto da ostavimo budućim generacijama ili smo toliko samoživi da nam ništ drugo do nas samih nije bitno? Da li? Možda i ne želim da čujem odgovor na sva ova pitanja…

I da znate da sam se preispitivala stalno: Da li sam ja to razmažena, da li ja to sad očekujem da mi se svi klanjaju, da li…  Bez obzira na odgovor, moje telo jednostavno više ne može da isprati i funkcioniše tako lako. Tu je taj mali novi život, koji zahteva svoj komoditet i tempo. Drugačije je. I ne, nisam razmažena a ni zahtevna.

Ne znam šta da vam kažem na kraju.. osim da je u meni osećaj da sam tužna zbog ovakvog odnosa. Ne zbog sebe toliko, koliko da je to pokazatelj da smo negde u koračanju kroz život poslednjih godina izgubili nadu i radost. Time smo se odrekli lepote, brige, zajedništva. Više ne vidimo lepe stvari. A trudnoća to jeste…Valjda je tako lakše. I manje boli.

Ne znam… ali znam da isto tako kako smo stigli do ovakvog ponašanja, isto tako možemo da stignemo i do drugog boljeg. Na nama je. Ali samo ako krenemo da je gradimo sad u sadašnjosti bez odlaganja i prebacivanja odgovornosti na one koje dolaze. Tako malo je potrebno: podeliti, smejati se, voleti, verovati…

I eto … verovali ili ne tako dođosmo do odgovora kako trudnice mogu uticati pozitivno (nadam se) na održivi razvoj! Budite mi dobro, i ako vidite trudnice, starije ljude, bolesne … pomozite im minimum onoliko, ako ne i više, koliko biste voleli da i vama pomognu da ste na njihovom mestu!

Pozdrav,

Dragana Tomić Pilipović

Otvoren je drugi poziv za učešće u programu “Biznis u službi zajednice” koji za cilj ima promociju i razvoj društvenog preduzetništva u Srbiji. Program podrazumeva edukaciju kroz teorijski i praktičan rad, podršku u pripremi socijalnih biznis planova, izbor za najbolju socijalno-preduzetničku ideju, kao i promotivnu medijsku kampanju.  Program je razvijen od strane British Councila, a koji se ove godine zajednički realizuje sa Forumom mladih sa invaliditetom, koji podržava Ministarstvo rada i socijalne politike. Centar za društveno odgovorno preduzetništvo je angažovan od strane British Council-a da održi obuke u okviru ovogodišnjeg programa. 

Projekat se realizuje u periodu od septembra 2011. do marta 2012. Sama obuka će biti organizovana za učesnike u sledećim gradovima: u Kragujevcu od 1. do 5. novembra, Novom Sadu od 15. do 19. novembra i Beogradu od 29. novembra do 3. decembra 2011. godine. Učešće i razvoj biznis plana kroz ovaj program omogućava i dobijanje sertifikata o završenoj obuci, kao i stvaranje mreže međusobne podrške samih učesnika.

Da biste se prijavili za učešće u programu potrebno je da popunite prijavni formular na srpskom jeziku uz koji ćete poslati CV i motivaciono pismo. Sam prijavni formular kao i detaljne informacije možete pronaći na http://www.britishcouncil.org/serbia-projects-social_enterprise-think_social_act_business.htm

Prilikom popunjavanja prijavnog formulara poželjno je da budete što konkretniji i da vaša ideja bude što realnija. Ukoliko je to moguće vrlo je poželjno da ste već dobro osmislili poslovni koncept i obavili  neophodna istraživanja. Posebno će se vrednovati ideje koje imaju inovativni pristup u razvoju biznisa kao i ideje čijom će se realizacijom doprineti rešavanju problema marginalizovanih grupa. CV i motivaciono pismo mogu biti u slobodnoj formi.

Rok za podnošenje prijava je 25. oktobar 2011. godine. 
Popunjeni prijavni formulari se šalju na e-mail adresu: communications@britishcouncil.rs

Organizator neće snositi troškove smeštaja učesnika kao ni troškove putovanja do mesta obuke.

Svečana dodela nagrade

Žiri i finalisti SBT

Priznanje SBT za Srbiju

Uručivanje priznanja

U okviru turneje održan je konkurs za najbolju ideju iz domena društvenog preduzetništva. Takmičenje je organizovano u šest zemalja: Austrija, Slovačka, Češka, Srbija, Mađarska i Rumunija. Najbolje ideje su najpre bile odabrane na nacionalnom nivou, dok se o konačnom pobedniku odlučivalo na evropskom finalu održanom u oktobru u u Bukureštu. Pobednički projekat koji predstavlja Srbiju kreirala je Dragana Tomić sa idejom Centar za društveno odgovorno preduzetništvo.

Izvor: Erste Banka a.d. Novi Sad, Srbija

Više o ovome: http://www.socialbusinesstour.com/the-contest/

Ukoliko se prošetamo kroz istoriju, saznaćemo da reč preduzetnik potiče od francuske reči „entrepredre“ i znači preuzeti. Koristila se u 16. veku za one Francuze koji su organizovali i vodili vojničke misije. U 18. veku, francuski ekonomista Ričard Kantilo ju je prvi put iskoristio za biznis terminologiju, i od tad preduzetnik se koristi da opiše nekoga ko preuzima rizik da osnuje novu organizaciju ili lansira novu ideju, proizvod ili uslugu na tržištu.

Koja je uloga edukacije u razvoju preduzetništva? Sve zavisi kakav ćete odgovor dati na pitanje: „Da li se neko rađa kao preduzetnik ili se to ipak može naučiti?“ Pitanje zvuči poznato, zar ne? Ukoliko verujete da se preduzetnici, kao i lideri rađaju, onda zaboravite na edukaciju. Ali ako verujete u suprotno, onda edukacija i sadržaj te edukacije imaju ključnu ulogu u razvoju preduzetništva.

Uspešni preduzetnički duh se sastoji od kombinacije određenih stavova, ponašanja, znanja i veština (orijentisanost na postignuća, entuzijazam, energičnost, odgovornost, kreativnost, visok nivo samopouzdanja, stručnost, inovativnost itd). Što bolje definišemo koje stavove, ponašanja, znanja i veštine želimo da razvijamo kod preduzetnika, edukacija kako formalna tako i neformalna će imati lakši i uspešniji zadatak.

Sa pojednostavljenim preduzetničkim modelom doživotnog učenja, lakše ćemo shvatiti povezanost između edukacije i preduzetništva (ovaj model razvijen je od strane autora teksta, za potrebe izrade magistarske teze):

Model pokazuje da preduzetnička edukacija počinje od osnovne škole i da se nastavlja i posle završetka fakulteta. Razvoj preduzetništva nije bazirano samo na formalnoj edukaciji, nego uključuje i neformalnu koja se dešava van formalnog sistema. Spiralni put edukacije ukazuje ne samo na to da proces učenja nije linearan, nego i da u ranijim godinama deca brže i lakše prihvataju nova znanja, veštine, ponašanja i stavove. Posledica ovog je da je spirala gušća na početku naše edukacije, nego kasnije kad smo npr. studenti.

Prolazeći kroz svaku fazu edukacije (osnovna, srednja, fakultet, itd), presek (scope) preduzetničkog duha raste kao posledica akumuliranih edukativnih aktivnosti i poveća kapacitet učenika da prihvate nova znanja i veštine kroz vreme. Šta više, u zavisnosti od doba, učenici su različito otvoreni za prihvatanja i razvoj različitih komponenti preduzetničkog duha. Npr: u osnovnoj školi najlakše je i ujedno najznačajnije uticati na razvoj stavova, dok preduzetničko znanje i veštine u ovom dobu nisu toliko značajne i bitne da se razvijaju. Isto ovo važi ali obrnuto kad je fakultet u pitanju: ključna oblast razvoja su znanja i veštine, a ne stavovi i ponašanja. Složićete se da kad imate čoveka od dvadeset i nešto godina, nije baš lako ga učiti lepom ponašanju i osnovnim vrednostima! Sve ima svoje vreme i mesto.

Šta se dešava u praksi? Ono što je najčešće slučaj da neku vrstu preduzetničke edukacije deca dobijaju tek sa srednjom školom i to na žalost uglavnom u stručnim školama kao što je npr. ekonomska, i da se ona nastavlja kroz fakultetskog obrazovanje. Nedostatak ove edukacije u osnovnim školama, tj. periodu u kome možemo najviše doprineti u razvoju preduzetničkih stavova i ponašanja, smanjujemo realnu šansu da dugoročno gledamo imamo ekonomiju preduzetništva. S druge strane, mnogi će reći da naše tržište još uvek nije toliko razvijeno za kvalitetnu i različitu edukaciju van formalnog okruženja. Uglavnom postoje standardni poslovni treninzi i seminari fokusirane  na „atraktivne“ teme: biznis planovi, razvoj biznisa, marketinški nastup, veštine komunikacije, pregovaranja, timskog rada itd.

Šta nam se dešava u praksi najbolje pokazuje slika iznad. Dešava nam se najveći paradoks današnje preduzetničke edukacije! Da se najveći broj preduzetničkih edukativnih programa dešava na fakultetu ili kroz neformalnu edukaciju, dok najveći broj preduzetnika su ljudi za završenom osnovnom i srednjom školom. Preduzetnici zbog svog duha i proaktivnog stava počinju jako rano u svom životnom dobu da eksperimentišu i lansiraju različite ideje i biznise. Svaki biznis zahteva vreme i angažovanje, što najčešće dovodi da mnogi od njih nemaju vremena za fakultetsko obrazovanje i da posećuju razne kurseve i seminare. S druge strane na fakultetu ćete naći najviše predmeta i programa koji imaju za cilj razvijanje preduzetništva. Zaključak? Najveći broj učenika koji slušaju o preduzetništvu nisu i sami preduzetnici koji su ti programi namenjeni!

Naši preduzetnici uglavnom nemaju priliku da kako kroz formalnu tako i neformalnu edukaciju razviju sebe. Lični i profesionalni razvoj je ključ razvoja svake ekonomije. To je odgovornost svake osobe. Preduzetnici ne trebaju, ali i ne smeju biti i ostati pasivni u svom razvoju. Oni moraju da imaju aktivnu ulogu kako u zahtevanju kvalitetne obuke tako i u uticaju na okruženje da ono bude što povoljnije za njihov biznis. Ako se u proseku svake godine otvori oko 40.000 malih i srednjih preduzeća, a da drugu godinu poslovanja preživi svako 5 preduzeća, postavlja se pitanje zašto je to tako? Prežive oni koji imaju dobru ideju, pronašli su dobru nišu i najteža kategorija oni koji rade, rade i rade kako bi obezbedili da njihov biznis preživi. Ovaj podatak takođe govori da i kvalitet i inovativnost u idejama nije toliko zastupljenja, kao i da preduzetnicima najčešće manjka znanja iz upravljanja i vođenja svog sopstvenog biznisa. Ukoliko želimo da stvarno razvijamo i negujemo preduzetničku kulturu, onda moramo popuniti i ove praznine, a sve u cilju pomoći našim preduzetnicima da lakše i lepše obavljaju njihov svakodnevni posao. Naravno ako i oni shvate da imaju i te kako značajnu i aktivnu ulogu u svom razvoju.

Autor teksta
Dragana Tomić